Ђура Папхархаји
| Ђура Папхархаји | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. новембар 1936. |
| Место рођења | Руски Крстур, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. март 2008. (71 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Занимање | књижевник |
| Књижевни рад | |
| Жанр | |
Ђура Папхархаји (рсн. Дюра Папгаргаї; Руски Крстур, 11. новембар 1936 — Нови Сад, 15. март 2008) био је русински књижевник и новинар.[1][2][3] Један је од ретких Русина који је добио Књижевну награду „Невен”[1] за дечију књигу прича Крај света 1980. године. Између осталог добио је и Октобарску награду града Новог Сада,[4] као и награду за животно дело Друштва писаца Војводине.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Руском Крстуру од оца Ђуре и мајке Магдалене Роман, дипломирао је југословенску књижевност у Новом Саду[1], и радио као наставник у Врбасу и Руском Крстуру. Био је песник, прозни и драмски писац, књижевни критичар и позоришни режисер, и 27 година радио као новинар и уредник русинског часописа Шветлосц. Написао је 23 драме које су извођене на сцени и на радију.
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда за најбољу књигу на русинском језику (1969)[1],
- Невен (1980),
- Искре културе КПЗ Војводине (1982)[1],
- Октобарске награде Новог Сада (1984),
- Златне значке КПЗ Србије (1986)[1],
- награде НИП Руске слово за животно дело (1995)[1],
- Вукове награде КПЗ Србије (1996)[1],
- награде Александра Даниловича – међународне годишње награде за најбољу књигу на русинском језику (1997)[1]
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Папхархаји је стварао на више језика.[5]
На русинском и украјинском језику[уреди | уреди извор]
- Вина : приповедки (1984)
- Образи на скори : руска трилоґия (1988)
- Конєц швета : домашнє читанє за VI класу основней школи (1980/1989), добитник дечије награде Невен
- Наталка у швеце лївих, цлївих и щешлївих : драмски сказки (1994)
- Наталка : драмски сказки (1996)
- Путованє на юг : поезия (1998)
- У роси кощак сон : вибрани писнї (1998)
- Живи цинї : вибрани драми (1999)
- Запор : вибрана проза (1999)
- Яй, Боже мой, яке я то велЬке : писнї о дзецох и за дзеци (2005)
- Били янтар : писнї (песме 2006)
- Збегньовчаре : приповедки (2012)
На српском језику[уреди | уреди извор]
- Дубока бразда - избор приповедала савремених русинских писаца (1975)
- На раскршћу - избор из прозе народа и народности СФРЈ (1988)
- Замак осветљен сунцем избор савремене приповетке за младе (1991)
- Улица дивљих кестенова - избор из југолсовенске приповедачке прозе (1997)
- Жута причест - антологија поезије војвођанских Русина (2003)
- И сенком и прахом изабране песме (2003)
- Ослепљени славуј - антологија русинске поезије (2009)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Папхархаји, Ђура”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ „Đura PAPHARHAJI – NAR” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-31.
- ^ „NAR” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-31.
- ^ 09 DJURA PAPHARHAJI (на језику: енглески), Приступљено 2023-08-31
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања papharhaji BMSNS FA=0_knj :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-08-31.